Поздрав, матуранти. Опет се дружимо на овај начин. Започећемо романом Злочин и казна који ће, вјерујем, након анализе дјела пробудити у вама нека нова питања и потакнути вас да се дубље загледате у дубине своје душе. Молим вас да прочитате увод јер је су у њему садржане смјернице за даљу анализу којом ћемо се бавити.

Пишчева биографија је сама по себи упечатљива те вам је остављам да прочитате.

Фјодор М. Достојевски „ Злочин и казна“

Колико пута сте помислили да је свијет неправедан јер некима, који то не заслужују, најчешће је све дато, а праведницима је одузето и оно основно? Колико пута сте помислили да није у реду да умре дијете јер нема новаца за лијечење и били згрожени идејом да су неком богаташу у позним годинама урадили прескупе операције да би живио дуже? Пожељели сте да се исправи таква врста неправде и радо бисте дигли руку за такву револуцију. Да ли?

Управо таква питања, питања праведности овога свијета, слободе човјека, односа према ближњем, љубави и идеје проблематизује Достојевски у свом дјелу, за које се сматра да је једно од највећих романа у историји свјетске књижевности.

О писцу

Фјодор Михајлович Достојевски  (рођен 11. новембра, односно 30. октобра по старом календару, 1821. године у Москви, преминуо 9. фебруара, односно 28. јануара по старом календару, 1881. године у Санкт Петербургу) био је руски писац и један од највећих писаца свих времена.

Завршио је војну школу. У двадесет осмој години због учешћа у револуционарној организацији био је осуђен на смрт. Након помиловања провео је четири године на присилном раду у Сибиру.

Када је имао двадесет и четири године, 1844. написао студију Бедни људи. Пјеснику Некрасову повјерио је рукопис на оцјену. Послије два дана ишчекивања, Некрасов се појавио у четири ујутру на вратима и одушевљено му честитао.

Нeкрасов  се обратио Бјелинском, свемоћном руском критичару. „Ускрснуо је нови Гогољ”. „Код вас Гогољи расту као гљиве”, рекао је неповјерљиви Бјелински али се сљедећег дана Бјелински сав измијенио. „Та, не разумијете шта сте створили”, викао је на Достојевског!

Тако се  одвијало откриће Достојевског као пјесника. „ Бедни људи“ су касније објављени у Некрасовом часопису. Успјех је био огроман. А Тургењев га је назвао „новом бубуљицом на носу руске књижевности”.

У прољеће 1849. године, Достојевски је ухапшен због дјеловања у кружоку Петрашевског и осуђен на смрт стријељањем, заједно са најрадикалнијим члановима кружока. Смртна казна је пред сам крај замијењена десетогодишњом робијом и прогонством у Сибир.

Четири године принудног рада Достојевски је провео у друштву убица и лопова, јер тада још није било уведено издвајање обичних осуђеника од политичких. Описао их је у „Записима из мртвог дома“ (1862). Ту су до појединости оцртана сва понижења и тешкоће којима је био изложен, као и злочинци међу којима је живио. Иако је био осуђен на смрт, помилован је у посљедњем тренутку.

Достојевски је морао пронаћи неки излаз да не би сасвим полудио у том окружењу. Утјеху је нашао у хришћанству.

Достојевски је један од најутицајнијих писаца руске књижевности. Према ширини и значају утицаја, он је био свјетски писац у рангу Шекспира и Сервантеса.

Преминуо је 9. фебруара 1881. године у Петрограду од посљедица крварења узрокованог епилептичним нападом. Послије два дана, његово тијело је испратила на гробље безбројна гомила народа, монаштва и свештенства. Сахрањен је на гробљу „Тихвин“ при манастиру Александар Невски, у Петрограду, у Русији. Процјењује се да је четрдесет хиљада људи присуствовало сахрани, махом омладина и студенти, а сам се погреб претворио у демонстрације против царизма – упркос пишчевом недвосмисленом ставу према цијелом том питању. Таква почаст одавана је једино тијелима преминулих руских царева. На његовом надгробном споменику пише: „Заиста, заиста вам кажем, ако зрно пшенично, паднувши на земљу, не умре, онда једно остане; ако ли умре, много рода роди.“ (Јеванђеље по Јовану, глава XII, 24), што је и епиграф његовог последњег романа, „Браћа Карамазови“.

Најзначајнија дела:

  •  „Браћа Карамазови“
  • „ Злочин и казна“
  • „ Идиот“
  • „ Зли дуси“
  •  „Двојник“
  •  „Записи из мртвог дома“